Ko da stajem pred streljački vod
nišaniš me ti ravno iz srca svog
a ja pitam se, pitam što sad radim tu
kad još volim te za zlatnu medalju
i malo preko, i malo preko.

Vidi na što život sliči
kako možeš sada ići
jedrenjakom bez jedara
ko tu koga vara

Ima nade, kakve-takve
sirotišta za ovakve
što se prave par junaka
a samo su dva luđaka.

Bože mili, sve bilo je ko u snu
kao naručen vedar dan svaki put
a sad pitam se, pitam što sad radim tu
a još volim te za zlatnu medalju
i malo preko, i malo preko.
Jelena Rozga i Željko Samardžić

[2086]