Svi moji dani, u nizu poredani
Kao grenadiri bez odličja
Svi moji dani što kroče ko mudraci
Samo su pajaci na putu do dna

Kad na prstima ko strah
Prođem rubom neba
U kojeg se slijeva
Ovog svijeta žetva sva

I kad moje lice od bora
Bude samo ništa, prah u prah
Nek me uzme barem tad
Tvog tijela dah
Da, hajde samo malo, samo malo

Udahni me, udahni
Moje zvijezde leden prah nadahni
Daj, udahni ko što noć udahne dan
Da mu razlog, da mu miran noćni san

Ko što dan udahne noć
I da joj neku ludu moć
Da ustraje, da ima snagu opet doć

Daj mi snagu da i ja ustrajem
Da na putu do beskraja
Stignem do osmijeha od jecaja
Daj mi snage barem malo, samo malo
Jelena Radan

[1433]