Sreli smo se opet, il sam sanjala
Padala je kiša, il sam plakala
Ne pamtim ni radost, ne pamtim ni bol
Bio mi je suđen kao kruh i sol

Krenuo je rukom preko obraza
Rekla sam mu stani ide poplava
Krenule su suze ispod obrva
Male slane suze, kiša bisera

Imao je oči k'o dve datule
Smeđe vlažne oči, tople, varljive
Znala sam te oči skoro napamet
Gorile su brzo kao vatromet

Lizao je riječi s mojih usana
Pekla su i njega stara sjećanja,
Zakleo se opet da me voli još
Rekla sam ma daj tko se boji vuka još

Mislila sam što je bilo
Kad je bilo bilo je
Zašto me je ostavio
Kad je meni bio sve
I zašto sada kad ga vidim
Ja crvenim ja se stidim
Mislila sam što je sada
Topim se k'o čokolada

Neka, neka, nek mi radi
Što poželi nek se sladi
Neka, neka, nek mi radi
Nek mi radi bilo što
Neka, neka, nek mi radi
Što poželi nek se sladi
Neka, neka, nek mi radi
Što je nekad volio.

Alka Vuica

[1213]