Još na vezu stoji, a more ga njiše
jedan leut stari čije drvo trune.
Sanja lipu mladost, ča je nema više
dok ga sunce čuva ispod zlatne krune.

I sićanje plovi kroz vale i lita
di borovi šum, di lavanda cvita
Umorna su vesla, ali još bi tila
tamo priko mora, di je ona bila.

Neka leut krene kao nekada
Do obala njenih di se ona krila.
Nek se oglasi stotine zvonika
I otkrije tajnu davnih ljubavnika.

Neka leut krene stazama od zlata
Neka leut krene makar i u snu
A kad more šapne, šapne ime njeno
Ja ću kao nekad opet biti tu.

I sićanje plovi kroz vale i lita
di borovi šum, di lavanda cvita
Umorna su vesla, ali još bi tila
tamo priko mora, di je ona bila.

Neka leut krene kao nekada
Do obala njenih di se ona krila.
Nek se oglasi stotine zvonika
I otkrije tajnu davnih ljubavnika.

Neka leut krene stazama od zlata
Neka leut krene makar i u snu
A kad more šapne, šapne ime njeno
Ja ću kao nekad opet biti tu.

Ja ću kao nekad opet biti tu.

Nenad Vetma

[1255]