Pet godina na igli, starci ne znaju ništa.
Špric i dop skrivam na krovu lifta.
Propa’ san u faci, propa’ san u školi,
izgleda da sve sad u propast vodi.
Kako je sve pocelo, to je duga prica.
Navuka’ san se priko trave i pica.
Znali smo se ulit’, udimit’, pa ic u Stopa,
Jedne subote je prik donio pis dopa.
Zašto ne se ušmrkat’ i onda bit cunka,
od trave san se ionako nadimia ka’ šunka.
Moj je moto u životu treba sve isprobat,
proba’ san i puklo me da nisan moga’ hodat.
Uskoro san se lagano pocea i bosti.
I sve što sada želin je da mi Bog oprosti.
Sjecanja su mutna ka zamagljena stakla.
pet miseci ekstaze i godine pakla.
Svjestan sam, al’ kasno da od proklete igle,
razum mi se ruši ka’ naslagane cigle.
Tri doze dnevno, pa si ti sada misli.
Posta sam ružni junkie ka’ Elvis Presley.
Šta sam ima’ sam proda’, sad kraden šta se može.
Iz ove kože se ne može, o Bože.
Htia bih stati, ali recite mi kako.
Nije lako. Zlo je naopako.
Trilogija jada narko grada,
‘ko visoko leti nisko pada.
Diler, dragi moji, zanimanje i ime,
moram priznat, ne ide mi loše u zadnje vrime.
Za odabranu ekipu, a i one koje vata kriza,
uvik iman spremna dva-tri spasonosna priza.
Za mene je Split ka’ i rudnik zlata,
velika vrata mog izlaska iz blata.
Znam-prodajem smrt, al’ to ekipa želi.
Vjest o novoj žrtvi me nimalo ne veseli.
“Imamo dilera!’, vicu policajci,
al’ zadovoljni odlaze sa koverton u šaci.
To je baren jasno, dilan, zaradjujem masno,
to je moj posao i obavljn ga casno.
Kad-tad cu imat dosta da napustim sva ta sranja,
natezanja sa furežima, svadjanje sa lupežima.
Zaradjujem za život po zakonima ulice,
i zato oprosti, sestro Bernardice.
Kad se jednom krene, teško je stati,
al’ kad se smirin o tome moja dica nece znati.
Al’ sve do tada, ja jedina sam nada,
za mnoge brodolomce ovog potonulog grada.
To je moj život i nisan ubojica,
mada nosim etiketu gada u labirintima jada.
Zanimanje policajac, ove države sam dika,
ustavnoga poretka prilika i slika.
Nisan tu da razmišljan, vec da slušan što mi kažu.
Odojen sam maricom, i odgojen sam palicom.
Ne podnosin dilere, nacin njihova života,
oni su korov društva, civilizacijska sramota.
Znalo je bit i to da mi nude mito,
ali tudje necemo reka’ je još oni tip (drug Tito).
I uopce ne marim kad je rjec o pari,
nepotkupljiv sam i okrutan ka’ prljavi Harry.
Ka’ Sledge Hammer slušam naredjenja bez zbora.
S pištoljem u ruci bit cu najveca im mora.
Svrha mog života je borba protiv kriminala.
Ja sam ratnik na frontu društvenog morala.
“Oprosti dragi, al’ od života bi’ više htila’,
rekla mi je žena, kad me napustila.
Nisam ni za što kriv, al’ opet svi me mrze.
Instrument sam kojeg u ruci neki drugi drže.
Toga sam svjestan, al’ to moja stvar nije.
Ostalo je još mnogo borbi do penzije.
Pred citavog truda znam da svejedno,
glavne face izvuc ce se uvjetno,
glavne face izvuc ce se uvjetno,
glavne face izvuc ce se uvjetno
T.B.F.
