Već odavno spremam svog mrkova
Već odavno spremam svog mrkova,
da se prođem kašom od miline
da obiđem stare staze mog djetinjstva,
za salašom želja da me mine.
Al' rekoše mi pri nikol'ko dana,
da je srušen onaj salaš mali
nema više starog čardaka ni đerma
ni debelog lada od bagrema.
Neću više ići na tu stranu,
jer ne mogu suze oku skriti
ili moram s tugom okrenuti glavu
il' plakati, ili se napiti.
Sve je manje dobrih tamburaša,
fijakera, snaša i salaša
sve je manje konja, konja koji jure,
a u stvari nikuda ne žure.
Nek' vrag nosi moje snove puste,
divojačke duge kose guste
nek' vrag nosi s tugom dobre tamburaše,
fijakere, pisme i salaše.
Zvonko Bogdan