Marinero
Ka najlipša ruža, mladosti moje, u đardinu procvala si
Samo sam tebe ljubio ja, samo si mene ljubila ti
Bili smo skoro dica, a tvoja klapa znala bi doć
U litnoj večeri pismon, da mi poželi laku noć.
Prošle su godine duge, otkad san u svit otiša ja
Rekla si da ćeš me čekat, i na virnost se zaklela
Istinu kažu stari, daleko od oćiju, daleko od srca
Ljubav ka i sve izblidi, riči vitar je odnija.