Ja oprostit ću sve
Ko lutka na koncu ja hodam kroz mrak
i pružam ti ruke kad zagrlim zrak
tu boju grimiza kad vidim iz bliza
u očima tvojim ko da ne postojim
a sve, sve je moglo drukčije
i ovu noć ti dolaziš od nje
ja oprostiti ću sve
i mrtvim i živim
al tebi ne,
za sve te krivim kaži ona il ja
budi muško na tren
ili ostani moj
ili ostani njen
Te crte na dlanu se zovu sudbina
i kažu da nebo to daje nam znak
sve crno i sivo sad vidim u živo
pred ponorom stojim ali se ne bojim
...
a sve, sve je moglo drukčije
Viva