Di su cure s naših šorova
i svatovi nasrid dvorova
Ne igra se kolo šokačko
ne luduje srce momačko

Teška nam vrimena dođoše,
u svit bili mladi odoše
Nisu naši stari sticali
da bi se sa svoga micali

Slavonijo zemljo ratara
nema pisme s tvojih atara,
sve nam tuđe slatko postalo,
šokadije malo ostalo

Sve nas ista zemlja hranila,
ledina životom branila
Šokačka nas pisma dizala
kaka god vrimena stizala

Zar mi šokci manje vridimo,
zar se svoga roda stidimo
Običaje zaboravljamo
grije si na dušu stavljamo

Slavonijo zemljo ratara
nema pisme s tvojih atara,
Sve nam tuđe slatko postalo,
šokadije malo ostalo

Sve nam tuđe slatko postalo,
šokadije malo ostalo

Zlatna Dolina

[1166]