Ponekad noću, kada nema svjetla
I ne vidi se put od kiše i od vjetra
Sjetim se njega, Karabaja
I tu počinje ta priča, negdje nasred Trebevića
Auto mi je stao u mraku k'o iz krimića
Strava prava, Karabaja

Kad kroz zavjesu od kiše
Priđe čovjek k'o da kliže
Kožna jakna puna sjaja, pruža ruku
Reće kratko, Karabaja

Ja sam biker, nisam rauber
Ajde, prošetaj do haube
Možda napravimo nešto
Od te tvoje robe s greškom
Reće sa smješkom

Ma, pusti, prdno je u sisu
A on samo reće tisu
I dok rukama si pljesn'o
Stari auto već je kresno
Strava prava, Karabaja

Rekoh sebi, simpa junkie
E, baš ću pričat Branki
Hajmo nešto popit
Čovjek si čudan, al' duhovit
Neka hvala, Karabaja

I još mi je reko, prije neg je nešto
Dole u Harley baru pronađi moju raju
Reci da sam te ja posl'o
I da ti srede motor
Dobar si čovjek, imaš jaja
Pozdravlja te Karabaja, Karabaja, Karabaja

Karabaja mora dalje
Karabaja naći mora
Karabaja ne može na nebo
Otić bez motora

To be continued

Parkiram se, uđem u Harley bar
i upratim, tu sam čovjek vrlo stran
Like a krme in Teheran
Osjetim poglede na sebi
I da se smoto ne bi
Prvi progovaram, sve vas pozdravlja Karabaja

Nasta muk u kafani
Niko ništa nije pito
Atmosfera je bila
K'o kad je umro Tito, najveći sin

Priđe mi stariji roker
Ma, jesi normalan, j* te
Karabaja se, ljepoto
Davno rast'o sa životom
Izb'o ga stoper, ukro mu motor

Karabaja mora dalje
Karabaja naći mora
Karabaja ne može na nebo
Zabranjeno Pušenje

[824]