Zlatna polja nebo ljubi
ravnica je puna sjaja,
ja pod tuđim nebom lutam
miljama od starog kraja

Slavonijo svud te ima
i u kruhu i u vinu,
suzama i žuljevima,
pjesmama i šorovima

Slavonijo sada znadem
da je bol od čežnje jača
sada znadem da je ljubav
ono što me tebi vraća

Da ne vidim nikad više
zlatna polja rodnog kraja
moje oči postale bi
kao biseri bez sjaja

Kada jesen zamiriši
dirne me ljepota tvoja
Slavonijo što bi oči
bez raskoši tvojih boja

Slavonijo sada znadem
da je bol od čežnje jača
sada znadem da je ljubav
ono što me tebi vraća

Da ne vidim nikad više
zlatna polja rodnog kraja
moje oči postale bi
kao biseri bez sjaja

Moje oči postale bi
kao biseri bez sjaja

Stanko Šarić

[1175]