Kartolinon mater mi se javja
da su doma svi dobrega zdravja
i da mater uvik moli Boga
da bi sina tila vidit moga

Nemoj sinko bacit kartolinu
vengo ti je mekni u vitrinu
ka' je vidiš neka te ogrije
feta sunca tvoje Dalmacije

Dalmacijo suzo slana
njivo modra, brodin uzorana
na te mislin, drće moje tilo
vratiću se primi me u krilo

Uspomene ditinjstva ne blide
vrime biži počele su side
mili ćale sad na tebe sličin
vajadu mi zlata materine riči

Poću doma o'di mi je zima
brod će partit puknit će mu cima
pa sa klapon pisme se naguštat
na kominu jopet vatru užgat
Đani Stipaničev
Ibrica Jusić

[1878]