Rekli su mi da bjelinu svoju pakuje
to mu dođe kao da se skoro udaje
tužna kiša pred noć krošnje miluje
otkopali su demižom stare rakije

Tko li ju je drugom dao
s tog sam drva davno krao
trešnje rane, one najslađe

Kad pred oltar stane ona
nek se sa tornja padnu zvona
nek se slome da ne zvone
bit' će lakše oku mome
da nju više ne slave

Kad zapleše valcer prvi
violina nek se smrvi
ako vidi Bog od gore
nek tambure sve izgore
k'o sve tužne priče ljubavne

Kad pomislim, sve mi ravno kao ledina
nikada mi ona nije bila jedina
istina je, lako mi je druge lagati
sve zbog nje sam kao dijete znao drhtati

Tko li ju je drugom dao
s tog sam drva davno krao
trešnje rane, one najslađe

Kad pred oltar stane ona
nek se sa tornja padnu zvona
nek se slome da ne zvone
bit' će lakše oku mome
da nju više ne slave

Kad zapleše valcer prvi
violina nek se smrvi
ako vidi Bog od gore
nek tambure sve izgore
k'o sve tužne priče ljubavne

Ako vidi Bog od gore
nek tambure sve izgore
k'o sve tužne priče ljubavne
Krunoslav Slabinac

[1280]