Ribice, a girice, mogu li ti ručice
maslinu mi donijeti, tiho te poljubiti
pa neka pišu, neka pišu
Sa kin san sad, a tko je ta
koga san dovea u grad
da pokažen judima
mladost san ja donija
pa nek se priča da je srića
Nek i mater pliva sama

Odvest ću te jednog dana
pa nek mater pliva sama
odvest ću te jednog dana
Ribice, a girice, aj, zapleši jubice
za dišpet judima mladost se zajubila
i to uz sviću na kaicu

A ti i ja, pod lunom par
i u moru kolina
skriveni od pogleda, matera i rodica
pa nek nam viču po Omišu
Luka Nižetić

[1229]