Nikad se sitim štorije davne
Kada sam bija munjen i mlad
Za lipom Stošom iz moje kale
Tiho je patija cili grad

Ni danas ne znam zašto je mene
Od svih u kali odabrala baš
Rekla je čekaj me kod čet'ri kantuna
I nemoj kasnit tek eto da znaš

Ima san rendes u pet
Čekao sam je do šest
Računao sam doće do sedam
U devet sam pošel spat

Život je prošao sa njome i mladost
Štefka i ja smo oženjeni sad
Udata ona, ja oženjen sretno
Debela ona, ja mršav i sijed

Lijepo je sada sjetit se svega
Prelijepe Štefke i vremena tog
Da mi se vratit u lijepu mladost
U vrijeme prvog rendesa mog

Ima san rendes u pet
Čekao sam je do šest
Računao sam doće do sedam
U devet sam pošel spat

Duško Lokin

[1268]