Naučila si živit, tico lijepa
od svakoga ne primit ruku pomirenja
i počinješ razumit' prvi puta
da jedno smo na vani, a drugo smo iznutra

Hodaj… Nebo strpljive voli
Hodaj… Možda se ipak sve u dobro pretvori

Jer tko će to izvagat, svaki puta
koje riči vratit', a koje ćeš progucat
I straj te izgovorit, nakon svega
da godinama živiš s nekim koga ne znaš

Hodaj… Nebo strpljive voli
Hodaj… Možda se ipak sve u dobro u dobro pretvori

Zašto nosiš oblak iza lipog lica
viruj, bit će sve u redu, i za svako slovo
ti ne traži krivca
u sebi il' u meni
u svemu
jer slomit' će nas to

Hodaj… Nebo strpljive voli
Hodaj… Možda se ipak sve u dobro u dobro pretvori

Gibonni

[1632]