Kamo vodiš o siva cesto
jesan grišija san i ja često,
a šta mogu ne falin se s tin

Kako ovu istinu ulipšat
kojon riči ovi grih izbrisat?

Ja ne znan, a moran živit s njim

Jer ja ništa nisam skrivija Bogu, sve mi je da
Da me mati rodila na desnu nogu, ja san to zna
Uvik me je pratila srića, kitia smih i lišće lovora,
sad znan kako piza pokora

aaa ti znaš ko bi? za te
pripliva more u kori od ori'a
ti dobro znaš ko je za te
u dva deca vina potonija

aaa ti znaš ko je za te
obuka široke gaće i u njih sta.
Ti dobro znaš oko moje,
to nije zna niko ka ja.

Kamo vodiš me o pismo moja?
Moje note, moje riči, moje snove,
zašto bacaš ih u zrak?
Ja sam putnik šta u kasne ure,
gleda švere šta kroz vrime žure
i ne zna da mu biži zadnji vlak.

Jer ja ništa nisan skrivija Bogu, sve mi je da.
Da me mati rodila na desnu nogu, ja san to zna.
Uvik me je pratila srića, kitia smih i lišće lovora,
sad znan kako piza pokora.
Dalmatino

[1437]