Mogu izbrojit na prste
sve moje prave ljubavi,
ja svaki put san zna
šta napravit treba

Stavit ću ruku na srce
pred svima moram priznati,
ovi put nisam zna prepozna
znakove s neba

I ovi bili oblaci
jesu li kugle pamuka
ili je Božja poruka
pa sam usne uvuka u tišinu

A ovaj osmjeh široki
šta san ispod suze provuka
već je na pola napuka
čekajuć' plimu

Puštam vrimenu neka učini svoje,
mome vrimenu nek izgori u žar
Jer se punti na nebu svaki put zbroje,
nebo jednom i meni mora poslati dar

Tamo doli duboko na dnu plavih dubina
biser velik ka oko svitli kroz mrak
negdi gori visoko nebo je na dva dila
slomija grom tiho dolazi plima i ti s njom

I puštam vrimenu neka učini svoje,
mome vrimenu nek izgori u žar
Jer se punti na nebu svaki put zbroje,
nebo jednom i meni mora poslati dar

Tamo doli duboko na dnu plavih dubina
biser velik ka oko svitli kroz mrak
negdi gori visoko nebo je na dva dila
slomija grom tiho dolazi plima i ti s njom

Tiho dolazi plima i ti sa njom
Tiho dolazi plima i ti sa njom

Dalmatino

[1284]