Ispričat ću vam nešto u šta virova' sam davno
dok sve minja se na gore i minja se za stalno
dok postoje još oni šta se stvarno vole
u vrimenima bidnim, dok svima je do love
Ispričat ću vam štoriju šta sam na svoje oči vidi'
kad iz ženskog tila čista duša se iscidi
od ljubavi što u njoj za njega ima
vrati mi se život, vrati mi se vira

Da mi (da joj njega oduzmu)
njega (da joj njega oduzmu)
da mi njega oduzmu
tijelo bi ovo mogla leć
samo pod zemlju

Zvonija je telefon u neku kasnu uru
javija se mladen ko više pita za kulturu
i govori mi: Stari, u ovo morat ćemo skupa
ovo nije za u vitar, u pitanju je ljubav
I priča mi o njoj što u Zagrebu stoji
što voli ljude i pismu i po njima dane broji
ne priznaje e-mail, SMS ni neki drugi sličan pothvat
al' u pismi vitron dušu će mu poslat'

Kad vidija sam joj oči iz kojih cidilo se more
oči šta traže život i ruke šta sve govore
zna sada to tilo, dugo podnit' neće tugu
i skupija joj riči za ponit' prema jugu
Sad znam da je čuja' onaj kojem rič se ova piše
sad znam da joj duša mirna i ne triba joj više
pa idem doma pun vire u ovu kasnu uru
jer dogodila se ljubav za kakvu nikad niste čuli

Da mi (jer dogodila se ljubav)
njega (za kakvu nikad niste čuli)
da mi njega oduzmu
(jer dogodila se ljubav za kakvu nikad niste čuli)
tijelo bi ovo mogla leć
samo pod zemlju

Jer dogodila se ljubav za kakvu nikad niste čuli
Lea Dekleva

[1462]