Iz žujeva očeva naših
kraj rodnog doma poče rasti,
znojem i mukom zalivena
smokva iz najlipših dana

Ladila nam tila od vrućina,
čuvala nam mladost od starosti
svi patnju blažiti je znala
plodom sa svojega stabla

Što sam ima u tuđini
blaga i bogatstva sva
nek nevera sve odnese
neću žaliti ja

Ono što srce viruje
kuca mojim bilom
zauvik ja ga volim
to staro smokvino drivo

Zrno soli i bokun kruva
ne tribam zlata ni blaga,
duša je ostala na škoju
di san te prvi put taka

Uz klapu i mandolinu
ne tribam zlata ni blaga,
tek kamen i škrtu zemlju
di raste smokva mi draga

Što sam ima u tuđini
blaga i bogatstva sva
nek nevera sve odnese
neću žaliti ja

Ono što srce viruje
kuca mojim bilom
zauvik ja ga volim
to staro smokvino drivo

Zauvik ja ga volim
to staro smokvino drivo

Vinko Coce

[1286]