Naše lipe pisme volim ja
o kamenu i smriku s planina
Velebitu, Biokovu što se ponosno
dižu tamo gore visoko.

Najlipšemu moru pivam ja
tu di raste stara maslina
di se ribar s vitron bori cili život svoj
a na stini draga čeka ga.

Nek' te sunce zlati Dalmacijo mati
ljubim samo tvoje uvale i škoje.
Nek' te sunce zlati Dalmacijo mati
ljude što te vole, dragom Bogu mole.

Tvoje rijeke još su odavna
kao sestre tekle moru svom
a na svakoj obali stoje gradovi
o davnina povist čuvali.

Dalmacijo tija bi da znaš
da bez tebe ne bi moga ja
a na mojim usnama tvoje ime je
zauvik u srcu nosim te.

Nek' te sunce zlati Dalmacijo mati
ljubim samo tvoje uvale i škoje.
Nek' te sunce zlati Dalmacijo mati
ljude što te vole, dragom Bogu mole.

Nek' te sunce zlati Dalmacijo mati
ljubim samo tvoje uvale i škoje.
Nek' te sunce zlati Dalmacijo mati
ljude što te vole, dragom Bogu mole.

Nek' te sunce zlati Dalmacijo mati
ljubim samo tvoje uvale i škoje.
Nek' te sunce zlati Dalmacijo mati
ljude što te vole, dragom Bogu mole.

Dalmacijo mati.

Vinko Coce

[1217]