Kad sam bila sasvim mala voljela sam Winetua
Molila sam Manitua da ga štiti da ga čuva

Sanjala sam jedne noći da je došao da me vodi
Da letimo preko Atlantika do njegovog sela kod Blekosa
Uzeo me u naručje, uzletio sa mnom sa zemljice
I zakleo mi se da nije sam, da on to može svaki dan

(željela sam, sanjala sam ali nisam mogla ništa
(san je jedno, život drugo, a sudbina im je ista)

Rekao mi je da nas čekaju, da u selu svatove spremaju
Da ću ja biti indijanska skvo, jer je tako pisano
njegov otac Mičunčuna čekao nas je kod žbunja
a tisuće slavnih ratnika jahali su ispod planina

(željela sam, sanjala sam ali nisam mogla ništa
(sa ni jednom žednom drugom, a sudbina im je ista)

Do svatova naših nije došlo, jer je sve prebrzo prošlo
Probudila sam se u danu na brdovitom Balkanu

(žalila sam, plakala sam ali nisam mogla ništa
(san je jedno, život drugo, a sudbina im je ista)

Kad sam bila sasvim mala voljela sam Winetua
A sad znam da nigdje nema takvog tipa i gurua

(žalila sam, plakala sam ali nisam mogla ništa
(san je jedno, život drugo, a sudbina im je ista)
Alka Vuica

[815]