I onda kad sam tužan ja sam sretan
Jer ko zna šta sve me čeka
Zanima me dal ću kad ostarim imat bore, al od smijeha
Ko zna šta sve me čeka
Ako krene prema dole neka
Ko zna šta sve me čeka
Zato molim boga da sjeti me se nekad
Jer ko zna šta sve me čeka
Imam tolko pitanja
Pa ako neko zna da pitam ga
Kako završava kraj moje priče
Da li je uredu ili malo izobličen
Zanima me dal ću živit s nekim ili sam
Da li ću imat kuću ili stan
Ili neću imat ništa jer ova država je bolesna
Nigdje nema ljeka
Zato ko zna šta sve me čeka
Od sada samo ozbiljno bez kerefeka
Znam da mogu bolje
Trudim se, al opet šteka onda ponekad
Pomislim da bolje krenem iz početka
Jer sada znam odgovor na pitanje za milju kuna
Za milju kuna da, sudbina je lukava
A di je ona sad, u tvojim rukama
I onda kad sam tužan ja sam sretan
Jer ko zna šta sve me čeka
Zanima me dal ću kad ostarim imat bore, al od smijeha
Ko zna šta sve me čeka
Ako krene prema dole neka
Ko zna šta sve me čeka
Zato molim boga da sjeti me se nekad
Jer ko zna šta sve me čeka
Za nekih 5 il 10 godina
Koja će nas lica gledati iz novina
Dal ću imat djece il ponašat se ko dijete
I dalje biti debel nakon 101 dijete
U Evropi svijetu dal smo bliži
Dali će i onda društvo bit u krizi
Dođe mi u glavu i upitam se nekad
Ko zna šta sve me čeka
Pa se onda sjetim brejka i onih dana smijeha
I kako vratio bi sve na početak
Smeta me što nekad život bude jeftin
Tu svako hoće jebat, ali opet ispast nevin
Lošiji il gori, lijevi, centar, desni
Ne spominjem imena, al svako nađe se u pjesmi
Nadam se da sada bit će vremena da dovrši se slika
Znam da negdje čeka me dobitak
I onda kad sam tužan ja sam sretan
Jer ko zna šta sve me čeka
Zanima me dal ću kad ostarim imat bore, al od smijeha
Ko zna šta sve me čeka
Ako krene prema dole neka
Ko zna šta sve me čeka
Zato molim boga da sjeti me se nekad
Jer ko zna šta sve me čeka
Ja se nadam da bi život mogo biti barem malo bolji
Pa da svoju glavu vučem van iz ovog dreka
Šta me čeka reci kog da pitam bolje da ne znam
To me ne zanima, al soma stvari smeta
Kao da se borim za sutra možda puno me košta
Ali volim ta jutra kad okupa me rosa znam
Da bi mogo imat još i malo više
Da bude lakši ovaj zrak što ga dišem
Idem dalje pa upijem neke stvari kao spužva
Ja se držim onog šta mi život pruža
I baš me briga ako pored mene snovi lete
Ja bit ću sretan kao dijete
Connect