Sranje nam se nije desilo u jednom trenu
Dobri smo u praksi, a preloši na terenu
Na fotkama smo savršeni, osmijesi i sretne oči
Kad smo sami neš zapinje nešto nas u grlu koči
Hoću li moći pogledat se u zrcalo
Ak okrenem ti leđa kad je po šavu popucalo
Ovaj brod tone, spašavaj se kako umiješ
Bi li rađe živio il za trulu vezu umireš
Neki ne vole bit sami, neki nisu spremni na to
Neki lažu si, svako dobro za neko zlo
Što će mi to? Što znači veza na papiru
Rađe ću bit usamljena, al ću bit na miru
Oprosti što ti govorim što ne bi htio čuti
Zamjeraš mi što sam godine šutnula u minuti
Al svako ima granice, napunila se kapa
Više neću biti kap - usred tvog slapa
Rekla sam ti čut ćemo se, a znala sam da lažem
Reko si mi «svrati katkad», nisam znala što da kažem
Usiljeni osmijeh, mokar stisak ruke
Premda smo na istoj cesti svako ide svojim putem
Svako svojim putem
Iste stvari od tebe sad čujem ne znam po koji put dok to
Govoriš trudim se ne pokazat da sam ljut, mi smo
Postali stranci, autisti u svom svijetu
Nesposobni mijenjat se da popravimo štetu, stotu
Priliku ti dajem makar umirem iznutra. Sa
Tjeskobom ić ću leć, probudit će me sutra, dani
Vrte se u krug, iz tog kruga izać ne znamo
Besmislene stvari oko kojih sad se borimo.
Ne vidiš me, vidiš moju sliku, ja se zatvaram u
Sebe jer sve teže trpim viku, stalnu napetost,
Nervozu teško skrivam pa me nema, znam da bježim
Zajednički život nije sreća nego režim.
Težim nekim stvarima, za tebe to su sranja, šta
Uopće vidiš u meni, kad previše je plakanja
Mrzim samog sebe kad poželim da me nema
A tebi opet otvara se jučerašnja tema
A jednog dana vidjet ću te s druge strane ulice
Mahnut, nasmijati se, viknuti da žurim se
A možda ću produžiti, korak požuriti
Pogledat u pod i nastaviti živjeti
Elemental